Турски ратови

 


  •  

    Кнез Милош ради безбедности српске границе и сукоба у Ужицу наредио је почетком марта 1832. године да се мобилише један број наоружане војске у целој кнежевини. Сердар рујански Јован Мићић 12. марта исте године мобилисао је у својој капетанији 780 пешака  и 80 коњаника из 54 села и о томе известио кнеза Милоша. Међу овим народним војницима било је доста ветерана из Првог и Другог устанка, који су позвани у војску ради искуства, неки од ових ветерана били су предводници народних војника из појединих села. Из Стапара у народну војску тада је позвано 25 пешака и један коњаник, предводник ових Стапараца био је ветеран из борби у Првом и Другом устанку Јоко Станић, а остали војници  били су :
     

     

    1.    Стојан Челиков

    2.    Павле Марјанов

    3.    Никола Јованов

    4.    Ненад Секулић

    5.    Митрашин Милентијев

    6.    Пантелија Милутиновић

    7.    Јован Ћубић

    8.    Ђоко Милошев

    9.    Марко Станишић

    10.  Петар Смаил

    11.  Павле Митрашинов

    12.  Бојо Вукић

    13.  Јован Мирков

    14.    Глигорије Јевтић

    15.    Никола Митров

    16.    Петар Веселинов

    17.    Јован Симић

    18.    Јован Млађенов

    19.    Марко Јовановић

    20.    Димитрије Веселинов

    21.    Василије Којадинов

    22.    Јован Спасојев

    23.  Гавро Милошевић

    24.  Радован Мирков

    25.  Којо Мијаилов

     

     

    Рујанци, са својим старешином Јованом Мићићем, први су изашли на тадашњу стару српскотурску границу на Златибору. Током пролећа није било сукоба на Златибору , царска војска је поразила босанске бунтовнике и мир се вратио на ово подручје.

    У краткотрајном сукобу у августу и септембру 1862. године за коначно ослобођење Ужица од Турака, учестовала је и Стапарска чета народне војске. У првом сукобу са Турцима, 27.августа народни војници из Стапара заједно са Биоштанцима и Креманцима били су на положајима на Теразијама. Турци из утврђеног града и са Карауле су напали народну војску на Теразијама. Приликом ове борбе из Стапара погинули су Марко Пејић и Марко Васић, а четворица су били рањени, међу њима и Стојан Симић. Краткотрајне борбе за ослобођење Ужица су окончане 4. септембра 1862. године.

    У ослободилачким ратовима 1876. – 1878.године које је Србија водила против турске царевине, учествовао је велики број Стапараца. Како хроничари бележе у борбама на Јаворском фронту на бојиштима Калипоља,Огоријевца и Чемернице погинули су: Младен Сокић, Мијаило Милосављевић, Милисав РистићПроданов, Милован Богдановић, Никола Даговић, Јанићије Јовановић, Јово Којадиновић, Борисав Буквић, Јеврем Јокић, Обрен Рафаиловић, Јеремија Гачић, Обрен Радојичић и Тодор Синђић из Стапара.

    Назад