Средњи век

 

    
 

 

У другој половини XII века територија Стапара улази у састав Немањићке средњовековне државе. Да би од почетка XIV века па све до 1373. године билa у саставу феудалне државице жупана Николе Алтомановића.

После 1373.године ужички крај улази у састав државе кнеза Лазара Хребељановића и  у саставу српске државе остаје све до њеног пада под турску власт 1459.године. У периоду српске средњовековне државе ужички крај је у административно-територијалном погледу био подељен на четири жупе: Моравица, Црна Гора, Лужница и жупа Рујно.

Простор данашњих Стапара тада је био у саставу жупе Рујно. Назив ове жупе долази од обиља биљке “руј“, која је у средњем веку била важан артикал у штављењу и бојењу животињске коже. Жупа Рујно у средњем веку је обиловала пространим пашњацима , шумама и речицама, што је било идеално за развој сточарства, лова и риболова. По легенди у овај крај у летњем периоду долазили су  владари лозе Немањића. Манастир Рујно у данашњим Врутцима, био је културни и просветни центар овог краја. Његова улог је нарочито порасла у XVI веку када је у њему радила штампарија.

У овом манастиру 1537.године монах Теодосије штампао је Рујанско Јеванђеље. Низводно низ Ђетињу  у то време користио се за лечење и опоравак болесних лековити извор Стапарске бање. Сви ови подаци наводе да су села уз реку Ђетињу, међу којима и  Стапари, била добро насељена   старим српским становништвом,  које се на ове просторе населило доласком Словена у VI и  VII веку.


   Назад