Порекло фамилија

 

 

    

      Преци данашњих  становника  у Стапарима у ово село су се почели досељавати у  XVIII веку и са мање или више интезитета то  
  
 досељавање
је трајало до краја XIX века. Под Стапарима овде се подразумевају и фамилије које се данас налазе у саставу МЗ
  
 Волујац, јер у време ових пописа Волујац је био у саставу Стапара.
    Синђићи, Перишићи и Гачићи:  Доселили су се у Стапаре после 1740. године. Пореклом су  Кучи  - Дрекаловићи. Једно време  
  
 задржали
се у околини Колашина и преко Диваца са својим сродницима Лазићима и Јанковићима населили су се у Биосци,   
  
 одакле
нешто касније удова Синђа са девером Перишом прелази у Стапаре . Од Синђе су данашњи Синђићи и Гачићи, а од  
  
 Перише
Перишићи. Населили се у централном делу Стапара-Утрина. Славе Никољдан.
    Радојичићи: Доселили су се  на Кулу у Стапаре  из Доње Бистрице испод Златара, док им је стара  постојбина од
    Никшић-Ровца.  
    По
породичном предању у Стапаре су дошли два брата. Старији је отишао у Гостиницу,  а млађи остао на Кули. Славе Лучиндан.
    Милутиновићи, Милосављевићи , Даничићи и Јовичићи: Родом из Мојковића  код Колашина.  У Стапаре су се доселила браћа
  
 Милутин, Милосав и снаха Даница са породицама и цео крај око Мегаре назвали су Мојковићи како се и данас зове. Митрашин
  
 најстарији у братству Мојковића умро је рано па је бригу о породици преузела супруга Даница и од ње су данашњи  Даничићи.
  
 После деобе удова Даница са синовима остала је у Мојковићима, а Милутин са својом породицом прелези у ЈасеновоТупаје и од
  
 њих су настали  Милутиновић. Милосав са породицом прво се населио  у Тупаји, а касније неки његови потомци прелазе у Волујац
  
 у Буљу, од њега су настали Милосављевићи. Почетком XIX века  Јовица најстарији Даничин унук преселио се из Мојковића на
  
 Гредицу и од њега су настали Јовичићи. Крсна слава ових фамилија је Ђурђевдан.
    Трифуновићи и Милановићи : У истом периоду када и Мојковићи у Трнаву се досељава свештеничка породица Трифуновића од
  
 Захарића-Радоњића из Кремана, старином од Никшићке ЖупеОгранак Трифуновића су Милановићи у Стапарима. Славе
  
 Лучиндан.
    Словићи : По предању дошли су убрзо иза СтапарацаКуча и први засели у Доловима, па се касније померили у Волујац, у Буљу
  
 где су увек заузимали најбоље имање у тим крајевима. У Стапаре су дошли из Чајетине где и данас имају сроднике. Пре Чајетине
  
 њихово привремено станиште је било у Кратово-Мангуре код Нове Вароши. Славе Аранђеловдан.
    Курлагићи : Воде порекло из села Коморнице у Дробњацима ( околина Шавника) у Стапарима их има у Постењу, Тупајама,
  
 Мојковићима, Кули и Ристовићима, сви воде порекло од једног претка који је  добио надимак по имању неког турчина Курлаге у
  
 Постењу. Славе Ђурђевдан
    Ћосићи : Спадају у ред старијих досељених фамилија. Старина им је из села Волуја код Никшића. Пошто су се међу првима
  
 населили у данашњи Волујац, новом станишту дали су име из своје постојбине. Ћосићи у Волујцу на Утрини, Буљи и Дупцима
  
 једна су иста породица, потомци Никифора Ћосе који се први населио у Волујац. Неки његови потомци  су се одселили у
  
 ваљевске Попучке . Славе Јовањдан
    Богојевићи, Илићи, Деспићи и Маринковићи: Богојевићи Спадају у  старије досељеничке породице. Неки Богоје Брашњо са
  
 бројном породицом доселио се из Бабина  код Прјепоља од братства БрашњевићаБрашанаца. Прво се доселио на Поникве и
  
 Долове. Његови данашњи потомци су Богојевићи у Буљи, Илићи на Кули, Деспићи у Тупаји и Маринковићи на Гредици и Буљи.
  
 Славе Никољдан.
    До краја 18 века у Стапаре се досељавају:
    Мирковићи и Старњаковићи:  У Стапаре су се доселили до краја ХVII века. Пореклом су из Горњих Страњана изнад Пријепоља
  
 потичу, од старог страњачког братства Пропадовића које се иселило у села Доњег и Горњег Драгачева. Мирковићи се населили у
  
 Тупаји, а страњаци у Дупцу. Славе Стевањдан.
    Вуковићи у Стапарима и Мојковићима, Даговићи у Постењу и Ирићи у Десној Реци, су потомци Вука Даговића и његовог брата из  
  
 Сељашнице
код Пријепоља, старином из Пиве. Славе Јовањдан
    Бошњаковићи, старином из Врбове код Пљеваља. Јеврем и Јовица Бошњаци доселили су се у Постење па се ту одмах поделили.
  
 Јовица се са својом породицом одселио у ваљевске Пријездиће, а Јеврем остао у Постењу. Њихови сродници су Скокићи  у
  
 Постењу и Гредици. Славе Никољдан.
    Миловановићи  на Утрини и Кули по Љуби Павловићу, сродници су  Мирковића и на њихов позив дошли су у Стапаре из Горњих
  
 Страњана. Прво се населили на Кули а касније на Утрини. Славе Алимпијевдан.
    Буквићи, Секулићи и Старчевићи доселили су се из села Букве код Пљеваља. Буквићи су се населили у Тупаји и Доловима, а
  
 Секулићи у Дупцима. Славе Стевањдан.
    Старчевићи у Стапаре довео их је Крстоније званиСтарац“ . Населио се  у Мојковићима и ту умро.Пошто  се два пута женио,
  
 старија деца остану у Мојковићима  и од њих су данашњи Крстонијевићи, а млађа од друге жене изађу на Гредицу и назову се
  
 Старчевићи. Славе Јовањдан.
    ДивљациДивљаковићи старином из ЦрвенДола на Чеву ( стара Црна Гора) доселили су се уз Карађорђев устанак и населили
  
 у Постењу и Волујцу. Славе Аранђеловдан
    Обућине, стара породица из Мојковића код Колашина. Доселили су  се 20 – 30 година после првих Мојковићана на њихов позив.  
  
 Од
Обућина су Јешићи и Јевтићи у Десној Реци (Волујац), Максићи и Вaсићи у Буљи. Славе Јовањдан.
    Млађеновићи и Лукићи старином из села Клаудре код Колашина. У Стапаре су се доселили заједно са Обућинама и настанили се
  
 у Мојковићима. Славе Часне Вериге.
    Ћубићи и Крњевићи доселили су се у Стапаре из села Крњаче преко Лима . Родоначелник ових фамилија је Ћубо Крњевић. Од
  
 прве Ћубове жене су Ћубићи, а од друге Крњевићи. Прво су се населили у Тупаји, а затим потомци од друге жене су се населили
  
 у Постење. Славе Томиндан.Током Првог устанка до  1820. године, неустаљеним редом досељавају се следеће породице:  
  
 Радовановићи(Црепуљари
) дошли из Слатине код Прибоја населили се на Кулу у комшилуку Радојичића.Славе Пантелијевдан.
    Пред Први устанак из суседног села Биоске у Стапаре се настани један огранак фамилије Кнежевић из Пеара, па их једно време у
  
 Стапарима називајуПеарци“ . Од њих су Кнежевићи и  Ђуричићи у Десној Реци и Јовановићи у  Буљи и Десној Реци.Кнежевићи
  
 су се у Биоску доселили из села Кнежевића из Пиве., средином XVIII века. Славе Никољдан
    Јокићи и Илићи су се населили у Тупаји. Није познато одакле су родом. Једино је сигурно да је вероватно родоначелник Јокића,
  
 ЈованЈоко СтанићСтакић био је учесник у усатничким борбама са Турцима у Првом и Другом устанку. Славе Лучиндан.
    Рафајиловићи  и  Ристовићи су из Доброселице, старином из Дробњака. Рафаиловићи су се населили у Стапаре, а Ристовићи на
  
 Кулу и Мојковиће. Славе Ђурђевдан.
    БакрачлијеБакрачлићи у Стапре су се доселили из Челица преко Увца старином из Херцеговине. Населили су се у Десној Реци
  
 и Дупцима. Славе Лазареву Суботу.
    Гредељевићи из Мушвета код Чајетине, старином из Братоножића од Мораче. Славе Аранђеловдан,
    Веселиновићи су се доселили из Лужничке долине из Карана и настанили се у Мојковићима, доселили се у време  метежа 1813.
  
 године. Славе Ђурђевдан.
    После Другог устанка 1815. године када је на овим просторима завладао мир из суседне Биоске, засеока Кесеровина у Мојковиће
  
 доселила се породица Паје Пејића. Од њега су Пејићи, славе Никољдан
    Попадићи из Заовина од братства Ђурића су се доселили у Мојковиће и Стапаре у исто време кад и Пејићи. Ђурићи у Заовинама
  
 воде порекло од братства Караџића из Петнице у Дробњаку. Фамилија Ђурић у Заовинама, даје неколико свештеника и официра
  
 српске војске. Славе Ђурђевдан.
    Којадиновићи из Заовина населили се у засеок Кула, Славе Стевањдан. Према историјским изворима ова велика фамилија води
  
 порекло из Херцеговине, према једнима из Шаранаца ( код Жабљака ), а по другима из Риђана код Никшића, одакле је старац
  
 Којадин са својим синовима  доселио прво у Велетово у Босни. Његови потомци су се настанили у Заовинама, Мокрој Гори и
  
 Стапарима. Од велике фамилије Којадиновића настали су још Јешићи, Василићи, Мандићи у Заовинама, Андрићи и Урошевићи из
  
 Гостиља у Босни и  Томићи и Стаменићи у Кремнима, Шпијуновићи и Шијаковићи у Мокрој Гори и Митрашиновићи на Малића Брду
  
 у Биосци.
    Плакаловићи из Стапара и Мокре Горе су највероватније иста фамилија, пореклом су  из околине Грахова. У Мокру Гору се
  
 населио неки Јездимир Плакало, а у Стапаре Радован Плакало са синовима Савом, Димитријем и Петром. Славе Јовањдан.
    Антонијевићи и Лазићи у Стапаре су дошли из Кратова преко Увца. Антонијевићи су се настанили на Кули, а Лазићи у Дупцима и
  
 Волујцу. У почетку су се звалиСтаровласи“, славе Мратиндан.
    Марјановићи су огранак великог братства Марјановића из Доброселице настанили су се у Дупцима. Стара постојбина
    Марјановића
је Херцеговина. На путу за Србију једно време ова фамилија се задржала у селу Грање у Босни, одакле су се у 18  
   
веку
доселили у Доброселицу. Славе Ђурђевдан.
    Челиковићи  су се доселили из Заовина, сродници су Ђурића, старином од Петнице испод Дурмитора. Настанили су се у Десној
  
 Реци и Дупцима. Славе Ђурђевдан.
    Петровићи и Скеровићи- Скеловићи су пореклом из Велике Жупе код Пријепоља. У Стапаре се први доселио Петар Скеловић и
  
 пошто се два пута женио деца му се оделила на две стране. Они који су узели презиме Петровић населили су се у Десној Реци, а
  
 Скеловићи  у Доловима.Славе Ђурђевдан.
    Стевановићи воде порекло из Комина из Црне Горе, настанили су се у Тупаји и Волујцу. Славе Аранђеловдан.
    Спасојевићи и Милосављевићи воде порекло из Пипера у Црној Гори. Спасојевићи су се настанили у Постењу, а Милосављевићи
  
 на Гредици.Славе Никољдан
    Бошковићи и Нешковићи су дошли из Шљивовице од братства Ковачевића. У Стапаре их је довео ветеран из борби у оба
    устанка
Симо Новаков. Његови синови су Бошко и Нешко од којих су настале данашње фамилије. Населили су се  у Буљи. Славе
    св
. Враче.
    Димитријевићи воде порекло из Дробњака. У Стапаре се први доселио Димитрије Дробњак са породицом и настанио се на
  
 Гредици. СлавеЂурђевдан.
    Станишићи су се доселили из Станишеваца преко Увца. Славе Никољдан.
    Све ове фамилије биле су настањене у Стапарима пре 1832/33. године, када је извршен попис арачких мушких глава у Рујанској
  
 капетанији у чијем  су се саставу налазили и Стапари.
    После 1836/37. године из Нововарошког краја и Полимља, као и из суседних села у Стапаре  доселише се следеће фамилије. Ово
  
 насељавање завршено је 1875/78. године.
    Мандићи, доселили су се из Сељашнице код Пријепоља ( даљни сродници Вуковића и Даговића) настанили су се у Мојковићима.
  
 Славе Ђурђевдан.
    Новаковићи из Пчелица преко Увца. Славе Никољдан.
    Пјевчевићи из Рутоша, славе Никољдан.
    Из суседних села доселили су се Доганџићи из Качера , старином из Суве Сврке код Пећинаселили су се на Кули. Славе
  
 Никољдан.
    Аћимовићи из Биоске, матица им је у Кнежевићима из Пиве, одакле су се са својим сродницима Кнежевићима населили у Биоску.     Славе Јовањдан.
    Паковићи из Негбине, старином из Дробњака. Населили су се У Буљи, славе Ђурђевдан.
    Станковићи из Мокре Горе воде порекло од старих Којадиновића. Славе Стевањдан
    Панићи из Биоске, стара постојбина им је село Малинско код Шавника у Дробњацима. Славе Петровдан.
    Ђурићи су се доселили из Заовина, воде порекло од братства Караџића из Петнице у  Дробњака. Славе Ђурђевдан
    Шишићи из Гостинице  потомци су старовлашког бимбаше Петронија Шиша. Славе Аранђеловдан.
    Лазаревићи из Прибојске бање. Славе Стевањдан.
    Радовановићи из Вранеша, код  Нове Вароши. Славе Никољдан .
    Томашевићи из Бистрице, старином од Никшића. Славе Лучиндан.
    Папићи из Рутоша,преко Увца. Славе Ђурђевдан
    Перишићи из Гобата код Нове Вароши. Славе Ђурђевдан.
    Маџаревићи из Осата-Босна. Славе Аранђеловдан.
    Радовићи из Крњаче преко Лима прво су се населили у Шљивовици, а одатле су после годину-две прешли у Стапаре. Славе св.
  
 Враче.