Лов

 

Подручје села Стапари заузима центарлну позицију ловишта Ђетиња, које се  простире на 54 000 хектара  и њиме  газдује Ловачко удружење Алекса Дејовић из Ужица.

Најнижа тачка и уједно граница са суседним ловиштем, којим газдује чајетинско ловачко удружење је Стапарска бања (510 mnv ),
док је највиша кота овог ревира Буковик (978
mnv).

Кањонски део ловишта који се налази у доњој зони овог ревира махом је обрастао ниским растињем, шумама храста китњака, бјела и граба,са ретким засадима црногоричне шуме и старим засадима  воћа. У овом кањонском и руларном пределу у дужини од 15 km од ловних врста заступљени су лисица, зец, куна, срна и дивља свиња. Свака од поменутих врста је стално заступљена у овом ревиру и улази како у ловну основу тако и годишњи план одстрела ЛУ.                                                          

На овом подручју ловочуварска служба је приметила  повремено присуство медведа и вука. У склопу министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, а  у акцији реинтродукције ловних врста, у координацији са ЛУ доћи ће до поновног  насељавања дивокозе у кањон реке Ђетиње, односно Стапарске клисуре.

Да се ради о  еколошки здравој средини  потврђује присуство велике популације видре у овом делу ловишта, иначе трајно заштићене животињске врсте.

Виши делови села су насељени зецом, лисицом, срном, као и препелицом у време њених прелета у августу и септембру. Популарност лова ове птице селице је у експанзији, а већи део годишње одстрелне квоте се одстрели на подручју села Стапара.

Већи део популације дивље свиње који ће из репроцентра ЛУ бити пуштен у ловиште, биће насељен на подручје села Стапара. Велика туристичка тражња за ловом ове врсте дивљачи биће употпуњена пуштањем вештачки узгајаних  јединки у здраву и бројну популацију ове врсте дивљачи, која већ насељава ово подручје.

Трофејна вредност дивљачи која насељава подручје села Стапара је изузетно висока, како због рада стручне службе, тако и због  бонитета стапарског ловишта.