Култура и традиција

 

 

Блиска прошлост Стапара дијаметрално се разликује  од садашњице у свим сегментима живота, нарочито у погледу културне баштине.  Прела, посела, вашари и игранке, били су места где се кроз обичаје,  песму, игру, анегдоте и рукотворине, неговала  култура и традиција.  Наши преци нису пуно марили за инфраструктуром (што би ми данас рекли), окупљали су се под ведрим небом или по кућама. Тек 1949. године изградњом Задружног дома , који је убрзо постао Дом културе  створени су услови за  културолошки развој села. У  дому је отворена библиотека и  ТВ сала, оформљено је Удружење омладине Стапара и КУД“Стапари“.  Викендима и празницима  приређиване су: приредбе, позоришне представе, филмске пројекције, наступи естрадних уметника и културно-уметничких друштава.  Нажалост  све  то припада  само лепој прошлости.

Деградација села данас  и више је него очита. Довољно је видети пусте друмове, запарложене њиве и напуштене авлије, па да се човек у то увери. Међутим, ако је по изреци „да нада умире последња“, може  се неким чудом десити да се и то промени, па да се унук врати на село,поправи дедину кућу, среди окућницу и  зaоре њиву, али нажалост  дедину незаписану реч, неиспричану причу и ненасликан портрет не може повратити, јер за разлику од имања  културна баштина мора се неговати, бележити и преносити, да би опстала. 

Истина
је да народ од културе и традиције не живи, али захваљујући њима постоји  и траје. Скроман допринос овом трајању дала је и група  Стапараца:

     ·        Изворна певачка група  “Синови Гредице     -  опширније овде

 

     ·        Књижевник Ненад Ристановић -  Стапарски   опширније овде

 

     ·        Песник Милисав Јовичић    опширније овде    

                                

     ·        Сликар Милорад КондићКонда   -  опширније овде