Стапарска клисура-предео изузетних одлика "Клисура Ђетиње"

 

     

    Стапарска Клисура

     

    Река Ђетиња спада у најлепше планинске  реке Србије. Настаје у северном делу Креманске котлине спајањем Коњске реке, Братишине реке,  Ужичког и Томића потока.  Дужина реке Ђетиње износи  75,4 km, а укупна површина слива  486 km².
      

    Својим током река Ђетиња протиче кроз више котлина и клисура, тако да се од извора реке до ушћа смењују: Креманска котлина, клисура Љутице, Биоштанска котлина, Стапарска клисура, Туричка котлина, Градска клисура, Ужичка котлина, Гротска клисура, Крчаговачка котлина, клисура Врела, Севојничка котлина, Узићка сутеска и Пожешка котлина.


    клисура










    Галерију фотографија можете погледати
     ОВДЕ

  • ТерминКлисура Ђетиње“  представља  збир више наведених котлина и клисура, односно ток реке Ђетиње од  Биоштанске бање до Севојна, док само природно добро почиње у Стапарској клисури (испод бране Врутци) и завршава се у Туричкој котлини, што јасно указује  да природно добро  највећим делом гравитира на територији села Стапара.

     

    Предео изузетних одлика “Клисура Ђетиње
     


    Предео изузетних одлика је подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко - еколошким, естетским и културно - историјским вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва“ (чл. 33. Закона о заштити природе, „Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/10).

    Очувана природа, необична морфологија, термално-минерални извори, вредно споменичко наслеђе, предивни пејзажи, разноврстан биљни и животињски свет уз велики број ендемичних, реликтних и  угрожених врста флоре и фауне, су само неки  од вредности које су  кандидовале Клисуру Ђетиње за предео изузетних одлика.
     

    Укупна површина заштићеног природног добра Предела изузетних одликаКлисура Ђетињеизноси 856,24,65 ha. Од чега је на територији града Ужица 833,44,15 ha ( 97,33%), а на подручју општине Чајетина 22,80,50 ha ( 2,66%).
     

    Положај природног добра одређен је координатама централне тачке по Гаус – Кригеру :

    x - 48 58 060 y - 73 97 715 Северне

    x - 48 55 000 y - 75 04 300 Јужне
     

    Према административно - територијалној подели Предео изузетних одлика „Клисура Ђетиње“ се налази на деловима  катастарских општина: Ужице, Буар, Дријетањ, Качер и Стапари(град Ужице), као и КО Трипкова (Општина Чајетина).
     

    Природно добро састоји се из 1140 катастарских парцела,  од чега  се  868 парцела (76%) налази на територији КО Стапари, а 270 парцела (24%) на територији  катастарских општина: Ужице, Буар, Дријетањ, Качер и Трипкова, што јасно указује да се већински део природног добра “Предео изузетних одлика Клисура Ђетиње“ налази  на територији села Стапара.

За “Предео изузетних одлика Клисура Ђетиње“ слободно можемо рећи да је то један живописан кањонски амбијент украшен моћним наслагама кречњака, речним меандрима, брзацима, слаповима и вировим, који употпуњује богата флора и фауна.

 

ОСНОВНЕ  ОДЛИКЕ
 

·         Морфологија: Морфологија овог краја јако је занимљива, карактеришу је пећине, шкрапе, стубасти осетњаци, као и  импозантни сипари који се спуштају до корита реке.

   
Стапарска Бања :  У близини железничке станице Стапари на левој обали Ђетиње налази се више термалних извора, који представљају  важан хидрогеолошки феномен, познат под називом Стапарска бања. По М. Костићу Стапарска бања је стари термални локалитет Западне Србије. На њему су пронађени купалишни остатци, који имају праисторијско порекло. Температура воде износи око 21ᵒС.

   Стапарска Градина:  На подручју клисуре у Стапарима налази се значајно  неолитско насеље, које говори о вези клисуре и човека од најстаријих времена.  Обимна истраживања  са више блок сонди, извршена у периоду између 1956. и 1958. године, показала су  да се ради о насељу дубоких и добро сачуваних слојева. Према речима др Михаила Зотовића, ово је једно од најзначајнијих градинских насеља у Западној Србији. Посебно треба истаћи и локалитет  „Мала градина” налазе се и остаци средњовековног града и некрополе, који представљају ретко очуване остатке утврђења. 2008. године  “Народни музеј Ужице“ уприличио је изложбу под називом  “ГРАДИНА У СТАПАРИМА“ - извор на прагу Ужица.

   Флора:
Флора Клисуре Ђетиње је јако богата и разноврсна, што потврђује 653 таксона врста и подврста. Према листи “Међународно значајних биљака“ које настањују територију СЦГ (Стевановић, 1995), на територији клисуре Ђетиње налазе се  24 врсте. Посебан значај огледа се у великом присуству ендемичних, субендемичних и реликтних биљних врста, тачније: 19 ендемичних врста чији ареали не прелазе границе Балканског полуострва, 23 субендемичне врсте и 7 строго заштићених биљних врста.

  
Борови "столоваши": Предивну слику клисуре употпуњује присуствио старих црних борова на окомитим литицама, познатијих као “столоваши“.

   Природно мрестилиште пастрмке: Горњи ток реке Ђетиње је толико очуван и аутохтон, да је сврстава у  ред најлепших планинских река Србије. Поред лепоте амбијента треба истаћи изузетан квалитет салмонидне воде. Десна притока Ђетиње, река Сушица је природно мрестилиште пастрмке, што је најбољи доказ очуваности квалитета воде.

   Дневни лептири: У Србији су регистроване 192 врсте дневних лептира, од чега се 110 врста налази у клисури Ђетиње, што представља једну од најбогатијих фауна дневних лептира у Србији. У прилог томе говори и податак из недавно објављене „Црвене књиге дневних лептира Србије“, у којој је регистровано 57 врста, од чега ја за 17 врста потврђено присуство у клисури Ђетиње.

  
Фауна птица: Фауна птица у клисури Ђетиње је јако богата и броји 53 врсте птица , од којих се у гнездарице сврстава чак 47 врста. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 05/2010, 47/11) 43 врсте из фауне птица Ђетиње су строго заштићене, док преосталих 10 врста припада категорији заштићених врста.

  
Фауна сисара: Фауна сисара клисуре Ђетиње је доста висока, што потврђује присутност 42 врсте сисара из 14 фамилија које припадају свим редовима регистрованим на тереиторији Србије. У односу на укупан број регистрованих сисара, фауна клисуре Ђетиње чини приближно 43%. Већина врста (39) по IUCN процени угрожености припада категорији ниске вероватноће опстанка (LR), док две врсте припадају категорији рањивих (VU).

  
Водоземци и гмизавци: У клисури Ђетиње регистровано је осам врста водоземаца и девет врста гмизаваца, што указује на разноврсност херпетофауне на овом подручју.
 

Наведене  одлике су само неке од  вредности које природно доброКлисура Ђетињепоседујепоред научно-истараживачког значаја и  очувања биодиверзитетаКлисура Ђетињепоседује изузетан потенцијал за  развој  културе, спорта, рекреацијетуризма и економије.