Из најстаријих времена

 


  •  

    Стапари у писаним траговима први пут се помињу у XV веку, док најстарији трагови живота на подручју Стапара датирају у праисторију. У ужичком крају било је више насеља из неолитског доба, међу којима је и Стапарска градина. Према речима др, Михаила Зотовића ово насеље спада у ред најзначајнијих градинских насеља у западној Србији.

     Насеље у Стапарима највероватније је настало у пуном развоју неолитске епохе и егзистирало све до бронзаног доба. У другом веку пре нове ере на  простору ужичког краја била су насељена илирско-келтска племена,од којих су у овом крају били најпознатији Партини. Они су имали своје светилиште у пећини Мегара где су приносили жртве свом богу Јупитеру Партинском. Ово старо илирско-келтско племе покорили су Римљани и у каснијим вековима романизовали. Из римског доба у овом крају остали су разни култни споменици-гробља. Једно такво гробље налази се у засеоку Трнава (мештани ово место зову и Мађарско гробље).

    Доласком Словена на ове просторе у VI и VII веку, старо становништво већим делом било је потиснуто и делимично асимиловано, да би се касније етнички потпуно изгубило на овим просторима. Ужички крај у IX и X веку налазио се у саставу тадашње српске државе под првом српском династијом Вишеславића. После пропасти државе Часлава Клонимировића - Вишеславића око 960. године овај крај потпада под управу угарских краљева.
     
    Назад