Инфраструктура

 


Саобраћај

 

Географски  положај Стапара предодредио је ово село да постане западна капија Ужица,  односно територија преко које ће
прелазити већина значајних саобраћајница од давне прошлости до данас. Потврда томе су кириџијски пут Солун-Сарајево
и магистрални пут Ужице-Вишеград, пруга Сталаћ- Сарајево, пруга Београд-Бар и аеродром  Поникве.

Тако да са правом можемо рећи: „ да у Стапаре данас можете стићи свим превозним средствима, осим бродом“. Ова констатација можда делује неозбиљно, али чињеница је да су у Србији ретке општине са  оваквим карактеристикама, а о селима  да и не говоримо.


Путна мрежа Стапара

 

путна мрежа

Стапара

 

 

 

асфалтирани путеви

 

не асфалтирани путеви

 

дужина

%

дужина

%

 

59 km

 

 

34 km

 

58 %

 

25 km

 

42 %

 

Трговачки пут или кириџијски друм Солун - Сарајево, у време турске владавине кроз Стапаре је пролазио пут који је повезивао западну Србију са источном Босном и  Херцеговином. Овај пут је био од великог значаја за тадашњу државу, али и за живот Стапара. У атару села код Радојичића кућа налазио се  ђумрук  (царина) , по чему је и настао топоним  Кула, а на деоници пута који пролази кроз Стапаре радило је шест механа. 1836. године  једна група Стапараца добила је кириџијски пасош за Босну и тиме стекла право да врши превоз робе, а њихов дијапазон кретања је био од Дубровника до Македоније.  У Стапарима и данас постоје деонице овог путног правца.

Магистрални пут Ужице - Вишеград, изграђен је двадесетих година прошлог века, најпре је то био макадамски пут да би 1970. године извршено  асфалтирање   и тиме добија статус магистарлног путног правца. Значај овога пута је био огроман за државу, јер је повезивао западну Србију са источном Босном и јужним приморјем. Израдњом путног правца преко Златибора  улога овог пута је знатно умањена, али свакао је један од алтернативних праваца  који се увек може користити.

Пруга уског колосека Ужице - Вардиште је деоница пруге Сталаћ-Сарајево. Ова траса отворена је 25.децембра 1925.године и представљала је значајну  саобраћајницу Краљевине Југославије, а касније и СФРЈ. Деоница ове пруге кањоном Ђетиње пролазила је и кроз Стапаре, где је постајало станично место. Обзиром да је друмски саобраћај у то време био у повоју  „Ћира“ је била једино превозно средство којим се  могло стићи до града, а запослење на железници нашли су многи Стапарци. Нажалост ова пруга је угашена  28. фбруара 1974. године. Данас траса ове пруге користи се као друмски пут, а стари тунели употпуњују мозаик Стапарске клисуре.

Пруга Београд - Бар, некада међурепубличка, а данас међународна пруга грађена је 25 година, од 1951. до  1976. године. Свечано је пуштена у саобраћај  28. маја 1976.године проласком чувеног „Плавог воза“ са државним руководством на челу са председником Титом. Деоница ове пруге пролази кроз Стапаре, где се налази прво станично место од Ужица према Бару.

Аеродром Ужице - Поникве, налази се на планинском платоу источног дела планине Таре удаљеном 13 км од Ужица. Његов источни део са аеродромским објектима аеродромске контроле летења, погонског складишта и источне стајанке налази се у атару села Стапари и најзначајнији је инфраструктурни објекат у Стапарима. Грађен је у периоду од 1979. до 1983. Године а поседнут је јединицама Војске Југославије 1992. године. У септембру 2006. године променио је  намену и од тада се користи за цивилни саобраћај, а управљање  њиме врши јавно предузеће у надлежности града Ужица.

Електрификација

Елктрична струја у Стапаре   стигла је 1963. године.

У периоду од 1997. до данас извршена је скоро комтплетна реконструкција електро мреже.

Јавна расвета урађена је у засеоку Утрина и засеоку Долови, у   току је израда пројектата и за друге засеоке
 

Водовод

Јавне  чесме : Рајковац, Црква, Стублић, Лукићи и чесма у засеоку Мојковићи на локалитету "Римско гробље".

 

Јавни водовод:

 

извориште

 

 

број домаћинстава (корисника)

Мијатовића врело

(војни водовод)

208

Црквено врело

30

Четина

30

Дивљаковића врело

8

Врелце

6

 

Напомена: Остала домаћинства водоснабдевају се из индивидуалних резервоара.

Гробља

Гробља у Стапарима се налазе на осам локација: Папића брдо, Код цркве,  Поникве, Пружевине, Гредица, Трнавско гробље  Синђића гробље и Млађеновића  гробље (Мегара).

Крајпуташи су спомен обележја која су карактеристична за Западну Србију,  у Стапарима се налазе на три локације: на Анини, у центру села на Утрини и на Синђића гају.