Стапарска градина

 


   

 
Стапарска градина
- је значајно археолошко налазиште Западне Србије.  Обимним истраживањем откривено је вишеслојно праисторијско насеље из периода неолита,бронзаног и гвозденог доба, као и рано Византијско утврђење. Народни музеј Ужице приредио је изложбу “ГРAДИНА У СТАПАРИМАизвор на прагу Ужица.


Галерију фотографија можете погледати ОВДЕ


 

градина

 

 Велика Градина у Стапарима налази се 11 km од Ужица, у клисури Ђетиње у  узаном кланцу између  Ђетиње и потока Мегара на надморској висини 666 m,  непосредно изнад  тунела.    Терен Градине има пад од северозапада према југоистоку. Према Ђетињи на истоку то је стрма литица док се заравњени плато Градине косином спушта од северозапада према југоистоку.
 
Археолошка ископавања обављена су од 1956 до 1960. године. Током ових ископавања откривено је вишеслојно неолитско насеље винчанске културе  које траје током  IV до II миленија.

Материјални остаци архитектонских остатака праисторијских кућа указују на постојање земуница, кућа од плитара и камена и блата.

Величина овалне  јаме земунице пречника 2 метара и дубина до 1 са купастим кровом од греда, колаца, грања и прућа и набацаном сламом, трском или бусењем, ређе са блатом, са улазом  на страни која је заштићена од ветрова.  Укопи земунице обично су са углачаним премазом.

Куће од плетера чији су остаци откривени у већем броју, највероватније су  правоугаоног облика, имале су  различиту величину, зидови дуги преко седам метара и широки преко четири метара. Основа куће од плетера је од укопаних дирека већег пречника, коља, облица и прућа са набацаним блатним малтером  који се меша са плевом, праве кућни леп дебљине 30 сантиметара. Преко малтера се ставља грубљи или финији премаз. Кров је урађен са дрвеним облицама, трском, сламом, сувом травом и слично. Под је земљани набој са грубљим или финијим премазом глине.

Најмлађе куће раног бронзаног доба настале на прелазу у II милениј прављене су од грубог необрађеног камена повезаног са блатним малтером. Величина ових кућа прелази десет метара са ширином  зидова 70 cm. Ове куће су имале набујен глачан под са премазом и кров на две воде.

Стални пратилац винчанског насеља  јесу  кружне или потковичасте пећи са ложиштем и конструкцијом од земљане калоте.

Уз калотне пећи у насељу се налазе отворена огњишта кружног или овалног облика са или без камена, са  остацима дебљег слоја  пепела, угља и углачаном површином.

Одређен  простор у насељу коришћен је за обраду и израду предмета од камена, претпоставка је да представља радионицу због велике количине окресног камена који је нађен.

Драгоцени налази угљенисане житарице окривају значајно место земљорадње у животу становника насеља на Великој Градини у Стапарима.

О карактеристикама културе кроз различите периоде постојања винчанског насеља на овом локалитету најбоље потврде дају бројни налази фрагмената керамике који откривају  посебне карактеристике грнчарије на овом градинском насељу и односе са суседним насељима у ближој околини као и утицаје који долазе са стране.

Природне одлике конфигурације терена омогућиле су бављење ловом и риболовом.

Материјлни остаци фигурина и других налаза у насељу откривају занимљивости и реткости духовне културе становника насеља.

Значајна археолошка открића на Великој Градини у Стапарима дала су основу за планирање реконструкције и ревитализацију овог у науци познатог праисторијског насеља. Овај локалитет је предмет истраживања  у оквиру посебних пројеката за област праисторије  али и пројекта који даје могућност да се  шира јавност упозна и сазна за велико богатство културне баштине  шире околине ужичког краја. У том смислу  у блиском футуру на  Великој Градини у Стапарима треба да настане  важна туристичка дестинација са реконструисаним праисторијксим насељем и ревитализираним  занатима, исхраном  и духовним животом  насеља.

Чувајући и негујући културну баштину нашега краја остављамо потомству у обавезу да брине о прошлости краја и културне вредности преноси на нове генерације.